Postoje godine koje prođu u smehu. Godine u kojima uspeš. U kojima stigneš. U kojima te život mazi, nosi, diže. A postoje i one druge. Godine koje te slome, koje ti zatvore vrata, koje ti pokažu koliko si ranjiv. Godine u kojima si više ćutao nego govorio. Više stajao nego

Ponoć. Trenutak kada se sve lomi i sve počinje. Odbrojavanje. Čaše. Poljupci. Vatromet. Ruke uvis. Osmesi za slike. Stari poznanici u novim kombinacijama. “Srećna Nova” sa stotinu pravaca. I sve je to lepo. Potrebno. Dobrodošlo. Ali prava Nova godina počinje tek posle toga. Posle konfeta. Posle zvaničnih čestitki. Posle poziranja.