Čitave godine nas nešto gura napred. Brže. Jače. Glasnije. Da postignemo. Da dostignemo. Da ispunimo, ostvarimo, zaslužimo. I negde usput, često izgubimo ono što smo najviše želeli da zadržimo – sebe.
Zato, kada dođe kraj decembra, mnogi od nas ne traže spektakl. Ne traže buku. Ne traže dokaze o uspehu. Traže prostor. Za disanje. Za tišinu. Za jedno veče u kojem ne moraju ništa da pokažu. Ni sebi, ni drugima.
To veče je Nova godina.
Za neke, to je noć u kojoj stavljaju krunu na uspeh. Za druge, to je noć u kojoj brišu prašinu sa svojih rana. Za treće, to je noć bez definicije. Samo želja da ne budu sami – ni spolja, ni iznutra.
I to je sasvim dovoljno.
Jer doček ne mora da bude glamurozan. Ne mora da bude glasan. Ne mora da bude prepun ljudi. Mora da bude tvoj.
Onakav kakav ti treba. Onakav kakav će ti dozvoliti da se smestiš u sopstvenoj koži, bez nelagodnosti. Da stojiš uspravno, makar na trenutak, i kažeš sebi: „Još sam ovde.“
Možda ćeš biti među gomilom ljudi. A možda ćeš sedeti mirno, sa čašom u ruci i mislima koje se smenjuju brže od pesama. Možda ćeš biti s nekim ko ti je drag. Možda ćeš biti sam – ali ne usamljen. Možda ćeš pustiti suzu. Ili osmeh. Ili obe.
Jer Nova godina ne traži ništa od tebe. Samo da je doživiš. Na svoj način.
I nije važno koliko ti je godina. Nije važno koliko si postigao. Nije važno da li si zaljubljen, izgubljen ili tek na putu. Važno je da si živ. Da dišeš. Da osećaš. I da, makar jedno veče, sebi daš dozvolu da ne moraš više biti „više“. Samo da budeš.
U toj noći, ponekad se ne pamti ni pesma, ni obrok, ni dekoracija. Pamtimo samo trenutak. Jedan pogled. Jednu misao. Jedno unutrašnje klimanje glavom koje kaže: „Biće bolje.“ Ili barem – „U redu je.“
Jer da, u redu je da ne znaš šta želiš. U redu je da si umoran. U redu je da ne slaviš glasno. U redu je da izabereš ono što ti prija, a ne ono što se očekuje.
U svetu koji traži da stalno budemo više, najhrabriji su oni koji izaberu da budu svoji.
Možda tvoj doček neće imati stotine fotografija. Možda ga nećeš deliti na društvenim mrežama. Možda nećeš nikom ni ispričati kako je bilo. Ali ćeš ga pamtiti. Jer ćeš znati da nisi lagao sebe. Da si sebi dao ono što ti treba. I to se pamti više od bilo koje slike.
Možda je ova godina bila tiha. Možda je bila teška. Možda je bila prekretnica. A možda ti je jednostavno bila preduga. Kakva god da je bila, sada je kraj. I ne moraš ništa. Samo dođi. Samo se pojavi. Samo budi.
I to će biti dovoljno.
Za početak nove godine – ali i za početak tebe.