Nekad smo Nova godina dočekivali sa spiskovima. Gde ćemo. S kim. Šta ćemo obući. Šta piti. Ko će biti tamo. Šta ćemo okačiti na Instagram. Plan do detalja, jer smo verovali da noć mora da bude ispunjena da bi bila posebna.
Danas, mnogo nas više ne traži plan.
Tražimo smisao.
Ne interesuju nas više stolovi koji gledaju ka bini. Ne interesuje nas koliko traje vatromet. Ne brojimo čaše. Ne brojimo minute. Ne brojimo ljude oko sebe. Brojimo trenutke. One u kojima smo prisutni. One u kojima ćutimo i niko nas ne pita „što si tih?“ One u kojima neko zapeva pesmu koju smo zaboravili da volimo.
Jer ne mora sve da bude novo – da bi bilo značajno.
U stvari, najlepši trenuci su često stari. Poznati. Spontani. Neplanirani.
Nova godina je jedno od retkih vremena u godini kada se svet kolektivno umiri – makar na par sati. Telefon ne zvoni. Niko ne očekuje odgovor. I baš tada, kada svet napravi pauzu, imamo priliku da čujemo sebe.
I zato… ne planiram doček.
Ne jurim „gde je najbolja žurka“. Ne gledam „ko ima najjači line-up“. Ne interesuje me „šta se priča“. Jer znam da se osećaj mira ne može kupiti. I da se iskren zagrljaj ne može rezervisati.
Znam da ono što mi treba nije spektakl – nego mir.
Mesto na kom ne moram da budem nešto. Veče u kojem ne moram da glumim da mi je lepo. Ljudi pred kojima ne moram da se dokazujem.
Možda će me Nova godina zateći dok ćutim uz čašu vina. Možda dok se smejem naglas bez filtera. Možda negde gde nikad nisam bio. A možda baš tamo gde sam se vraćao kad god mi je trebalo da se saberem.
Nije važno.
Važno je da znam da ne jurim više za onim što drugi zovu „najbolje“. Jurim za onim što meni znači.
Ako dočekaš Novu godinu sa sobom, onda si dočekao pravo.
Jer ne moraš da imaš plan da bi imao veče za pamćenje. Ne moraš da imaš društvo da bi se osećao voljeno. Ne moraš da imaš gomilu da bi osetio pripadnost.
Dovoljno je da imaš osećaj da si tamo gde treba da budeš.
I ako si ove godine nešto izgubio – možda večeras to ne moraš da pronađeš. Dovoljno je da budeš nežan prema sebi. Dovoljno je da kažeš: „Dobro sam, makar za ovo veče.“ I ako nisi dobro – i to je u redu.
Jer Nova godina ne traži savršenstvo. Ne traži spektakl. Ne traži da budeš neko drugi.
Samo da budeš iskren.
I možda će neko reći: „Ništa posebno se nije desilo te večeri.“ Ali ti ćeš znati – desio se mir. Desilo se prihvatanje. Desilo se odustajanje od potrebe da sve mora da bude „posebno“.
I baš tada, desiće se – smisao.